Otpisani

Za sve banovane i otpisane sa drugih foruma kao i za sve zeljne zabave
 
HomeHome  PortalliPortalli  CalendarCalendar  FAQFAQ  SearchSearch  RegisterRegister  Log inLog in  

Share | 
 

 Psihologija Musko - Zenskih Odnosa .

View previous topic View next topic Go down 
AuthorMessage
Gost
Guest



PostSubject: Psihologija Musko - Zenskih Odnosa .   Thu Oct 25 2007, 21:43

Psihologija musko - zenskih odnosa .


Jedan od nacina na koji zene manipulisu sa muskarcima se ogleda u svakodnevnom zivotu - u obavljanju kucnih poslova. Zena, naravno, krije od muskarca da u poredjenju sa njim skoro da i ne radi. Inace se uvek necim bavi. Prica samo da je sve sto ona radi manje vredno u poredjenju sa njegovim radom. Sugerise mu da su manje umni poslovi kojima se predaje citavog dana (spremanje, kuvanje, ulepsavanje kuce...) vazni za dobrobit porodice, te da moze da bude srecan sto ima zenu koja ga "cuva" od ovih manje vrednih poslova. Muskarac ne moze da zamisli da je zena u stvari zadovoljna sa takvim poslovima i smatra da je srecan.

Zena razvrsta sve poslove na "muske" i "zenske", na "dostojanstvene" i "nedostojanstvene" i tako ih opterecuje svojim osecajnim vrednostima koje vremenom niko ne moze da negira; sama postaje nenadziriva i obezbedjuje ludacku slobodu na ovom podrucju. Sta god da radi zena, u poredjenju sa radom muskarca ne vredi nista; to kaze sama i zasto bi muskarci zeleli da to ispituju?

Muskarac bi mogao da razoblici zensku terminologiju kad bi "muske" i "zenske" poslove nazvao "teskim" i "lakim". Muski posao je uglavnom tezak, a domaci poslovi su uvek laki. Masinama koje je izumeo muskarac zena moze da obavi sve poslove za dva prepodnevna casa. Poslovi domacice su toliko laki da ih u psihijatrijskim zdravstvenim ustanovama po tradiciji obavljaju slaboumni pacijenti koji nisu sposobni ni za jednu drugu delatnost.

Muskarac je, medjutim, jos iz decastva navikao na zensku terminologiju i nije mu stalo do toga da je razoblici. Veruje da cini nesto veliko sto zaradjuje novac za svoju zenu, tj. sto radi nesto sto zena ne bi mogla. Cim mu se ucini da radi nesto sto bi mogla da radi i zena (zenama odgovara da stvaraju takav utisak), on pokusava da poveca svoj kapacitet i ponovo uspostavi uobicajenu razliku izmedju sebe i "neznijeg" pola.

Analiza ovoga je jednostavna: zene donesu pravila, po njima dresiraju muskarce i tako mogu da vladaju. Cast muskarca, na primer, je sistem koji su stvorile zene. One se, pak, odricu svake casti i time manipulisu sa muskarcima. Evo jednog primera koji ovo ilustruje: dva muskarca stoje za stolom i odluce da svoje razmirice rese dvobojem. Izvade pistolje i stave ih na sto. Dogovore se da glasno broje do tri i da zatim pucaju. Jedan od njih uzme pistolj vec nakon "dva" i tako sebi spase zivot - ostao je van sistema i manipulisao sa drugim covekom koji je u zivotnoj opasnosti vise voleo sistem nego razum.

Muskarac je "naucio" da se sam sebi ucini bezvrednim ako mora da obavlja "zenske" poslove. Pri obavljanju kucnih poslova, mnogi muskarci namerno ostavljaju utisak nespretnosti, jer se zene odusevljavaju njihovom nespretnoscu koja je toliko "muska". Muskarac koji sam prisije dugme nije "pravi" muskarac. Ovi poslovi muskarcima uvek izgledaju ponizavajuce, tako da nikad ne primecuju koliko su u stvari laki u odnosu na njihov ozbiljan rad.

U Bibliji pise da je Eva nastala od Adamovog rebra, pa je zena zbog toga manje vredna od muskarca. To je karakteristican primer dresure sa samoponizavanjem - skoro bismo mogli da tvrdimo da je ovu pricu izmislila zena. Zabelezio ju je, naravno, muskarac (zene su kasnije pocele da pisu).

Neprestano samoponizavanje pred muskarcima dovelo je do toga da se zene u njihovom prisustvu sluze tajnim jezikom koji one razumeju, a muskarcima nije dostupan jer ga shvataju bukvalno. Razumeli bi ga i muskarci kada bi imali recnik i gledali u njega svaki put kada cuju neku frazu ciji pravi smisao im nije poznat. Takvim frazama se zene obracaju muskarcima samo ako se nalaze u blizini, tako da mogu da ih cuju. Ako su zene same, o muskarcima razgovaraju sasvim normalno - ako o njima uopste razgovaraju. Otprilike isto kao da govore o predmetima ili kao da razmenjuju dopunska uputstva za rukovanje aparatom za domacinstvo u ciju korist je svako ubedjen.

Ako zene medju sobom razgovaraju o uslovima pod kojima bi se odlucile za nekog muskarca, one sigurno ne govore da bi trebalo da to bude covek kome bi bile podredjene, koji bi ih cuvao (takvo pricanje bi dovelo do ruganja) ili koga bi mogle da postuju. Mozda smatraju da bi dale prednost muskarcu koji ima takvo ili drukcije zvanje (pod zvanjem se podrazumeva visina primanja, starosna i porodicna penzija, sposobnost placanja zivotnog osiguranja). Ili otprilike kazu: "Muskarac za koga cu se udati treba da bude nekoliko godina stariji, najmanje pola glave visi i inteligentniji od mene". To znaci: prirodnije i manje neobicno je da malo stariji, inteligentniji i snazniji covek radi za mladjeg, nizeg rastom i manje inteligentnog coveka.

Postoji mnogo oblika i varijanti zenskih oblika dresure i suvise daleko bismo otisli ako bismo razmatrali svaki posebno. Treba pogledati samo dva prilicno nevina: o "lepom ponasanju" muskarca i drugi cija je svrha suzbijanje njegovih osecanja.

Svaki muskarac koji zeli da ima uspeha kod zene (a koji muskarac to ne zeli) treba, pored inteligencije, castoljubivosti, vrednosti i istrajnosti, da poseduje jos jednu posebnu kvalifikaciju: treba da zna kako se treba ponasati u prisustvu zene. Za to postoje posebne norme koje su za tu svrhu izumele zene: svaki muskarac kome je stalo do samog sebe treba da sa zenom postupa kao sa kraljicom i obrnuto - zena kojoj je stalo do sebe treba muskarcu da omoguci da sa njom postupa kao sa kraljicom.

"Lepo ponasanje" nije, za razliku od drugih vrsta dresure, u dubinskoj psihologiji usidreni oblik uslovljenosti. Decu srazmerno kasno privikavaju na to (npr. majka svome sinu, koji prvi put ide sa mladom damom u pozoriste, uglavnom ne daje sledece savete: "...platis taksi, izadjes, krenes oko kola, otvoris vrata i pomognes dami, ispratis je uz stepenicec pri tome joj pruzis ruku i ides iza nje ako nema dovoljno mesta, kako ne bi pala ako se oklizne, otvoris joj vrata, pomognes da skine mantil, odneses ga u garderobu, obezbedis program, zatim ides ispred nje i pravis put izmedju redova, za vreme pauze ponudis joj osvezenje, itd.) i zbog toga mozemo lepo da ga prepoznamo kao meru zenskog iskoriscavanja. Prava je zagonetka zasto su tako stare prevare i danas uspesne.

Najprostija strana "lepog ponasanja" je u tome sto muskarcu namece ulogu zastitnika. To sasvim naivno pocinje tamo gde na stepenicama ide iza zene, na trotoaru ivicom, a prestaje pozivom u vojsku ili rat. "Ako se ukaze takva situacija", kaze jedno od pravila, "muskarac treba da cuva zenu od neprilika po cenu svog zivota". Cim je dovoljno star, bez razmisljanja postupa po ovim pravilima - dresura ga je odavno prevazisla; u svakoj katastrofi ce najpre spasavati zene i decu, pre nego sto pomisli na sebe, iako ga to moze kostati zivota. Ne postoji nikakav ozbiljan razlog zasto uloge ne bi mogle da se zamene. Zena ne zna za osecanja i zbog toga utiske o ratnim strahotama moze da podnosi mnogo lakse od muskarca, kod koga one prouzrokuju psihicke poremecaje. Zbog menstruacije je navikla da gleda krv, a danasnji oblici ratovanja ne zahtevaju telesnu snagu ili inteligenciju, vec upornost. U svakoj statistici o duzini zivota mozemo da procitamo da zene dozive dublju starost od muskaraca, sto znaci da su otpornije. Normalno razvijena americka zena koja se u mladosti bavila sportom telesno sigurno nije slabija od dosta nizih Vijetnamaca. Americki vojnik koji ratuje protiv Azijaca ratuje protiv neprijatelja koji nisu jaci od njegovih prijateljica sa koledza.

Spomenuti nedostatak osecanja pokazuje se i kroz to sto zena suzbija muska osecanja gde god moze i na kraju siri pricu kako je osecajna. Zlezde za suze su posudice za tecnost koje kroz trening slusaju nasu volju isto kao i besika. Odrastao covek ne vrsi nuzdu u krevetu i ne place. Musko dete za to treba dresirati i to opet samoponizavanjem zene: "Muskarci ne placu! Valjda nisi devojcica!" Kod zenskog deteta se prelazi preko toga, tako da ono uskoro pocinje da zloupotrebljava svoju prednost.

Ako muskarac vidi zenu da place, on nece da pomisli da ona ne ume da kontrolise posudice sa tecnoscu - mislice da je ona pod uticajem velikog osecanja, a njegovu velicinu ce meriti neposredno preko kolicine tecnosti koju luce njene zlezde za suze. To je, naravno, pogresna interpretacija jer zene nisu osecajne, izmedju ostalog i zbog toga sto to sebi ne smeju da dozvole. Osecanja bi mogla da ih navedu da uzmu muskarca koji ne bi bio koristan za ostvarenje njihovih ciljeva (coveka koji ne bi dozvolio da postane rob). To bi znacilo da mora da misli, radi i snosi odgovornost, a posto to nece, ona ipak spolja glumi osecajno bice tako da muskarac ne primeti koliko je hladna i proracunljiva. I posto osecanja uvek samo imitira, u ovoj igri joj uvek ostaje trezna glava i tako stvara mogucnost da osecanja svog partnera iskoriscava u svoju korist (osecanje je proracunato samo onda kad nismo istovremeno upleteni u njega).

Pravi muskarac ne place, ne smeje se glasno, ne pokazuje da je iznenadjen (ne uzvikuje "ahhh!" ako se upali svetlo ili "ihhh!" ako ugazi u hladnu vodu), ne pokazuje da se napreze i ne peva svaki put kad je veseo. Muskarac koji sve te znakove osecanja dozivljava kod zene uopste ne razmislja o tome da sam svoja osecanja ne pokazuje samo zbog toga sto ga je zena tako naucila. Jednostavno smatra da osecanja zene moraju biti beskrajno jaca od njegovih, jer ih ona pokazuje do te mere nekontrolisano. Muskarac koji place samo ako ga je zadesila neka velika nesreca (mozda prilikom smrti svoje zene), smatra da je isto tako veliki bol kada njegova zena zaplace zbog neostvarenog putovanja na godisnji odmor. Cini mu se da je neosecajni grubijan jer ne zna da pokaze isti takav bol. Muskarcima bi velika pomoc bila kad bi znali koliko ledeno hladno i bistro razmisljaju zene kada im suze ovlaze oci.
Back to top Go down
Gost
Guest



PostSubject: Psihologija Musko - Zenskih Odnosa   Thu Oct 25 2007, 21:44

Nastavak:

Sve dresure proisticu iz nacela "kolaca i batine". Njihovu korisnost odredjuje trenutni odnos snaga izmedju dresera i objekta. Kod dresure male dece se primecuje pomeranje u korist kolaca - time se stvara prednost da zadrze poverenje u odrasle, jer deca sa svojim problemima jos uvek dolaze kod roditelja i tako se sa njima moze manipulisati mnogo bolje nego kada se tuku. Ako delfin dobro zavrsi predvidjenu tacku, od dresera dobije ribu; delfin je vezan za hranu i zbog toga radi sve sto se od njega trazi. Muskarac moze da se sam stara o svojoj ishrani, a novac ide kroz njegove ruke. Tako bi bio zapravo nepodmitljiv, kad ne bi imao i drugu, veoma snaznu, potrebu koju ne moze da zadovolji sam: potrebu za telesnim kontaktom sa zenom. Ta potreba je toliko snazna da muskarac nakon njenog zadovoljenja oseca toliku nasladu da je to mozda najjaci motiv za njegovo podredjivanje zenama. Muskarac treba da zadovolji svoju potrebu, a osnova ekonomije jos uvek je razmena. Ko trazi da se za njega uradi neki posao, treba u zamenu da ponudi neku odgovarajucu vrednost. Cinjenica je, medjutim, da su muskarci upotrebu zenske seksualnosti podigli do astronomskih cena. To zeni omogucava vrlo visok stepen iskoriscavanja, sto daleko zasenjuje najkonzervativniji kapitalisticki sistem.

Posto zene ne mogu da si priuste velika osecanja, one se odricu i izrazitog libida (kako bi inace mogli da objasnimo cinjenicu da mlada devojka odbija svog prijatelja, a i pored toga govori o ljubavi?). Zena ga, prema uputstvima svoje majke, ugusi jos u pubertetu u interesu kapitala koji ce kasnije da napravi od njega. Nekada je bila "skupocena" nevesta devica, a i danas je devojka sa malo momaka "skupocenija" od one koja ih je imala mnogo. Cestitost muskaraca nikada nije mnogo vredela, jer zenama nije stalo do njih, pa samim tim ni do njihove nevinosti. Odrasla zena mladica moze samo da "zavede", a nikada ne moze da ga siluje; muskarac koji to isto ucini sa maloletnicom je seksualni zlocinac za koga zenska rulja trazi robiju.

Muskarac bi, isto kao i zena, mogao da uslovi svoj seksualni nagon - pod uslovom da pocne dovoljno rano. Dokaz za to su kaludjeri koji duze vremena izdrzavaju bez seksualne aktivnosti.

Dok je muskarac uglavnom uvek odeven tako da njegov izgled kod suprotnog pola ne pobudjuje seksualne nadrazaje, zena vec sa 12 godina pocinje da se oblaci kao mamac - sa ciljem da kod muskarca uzbudi pozudu za seksualnom aktivnoscu i da je ocuva. Svoju "robu" mu nudi toliko otkriveno, kao da lezi u izlogu. Nije ni cudo sto muskarac, koji je zbog velike ponude ove "robe" u neprestanom uzbudjenju, uskoro pocinje da misli samo na to kako ce zaraditi dovoljno para i postati vlasnik zavodljive robe.

Zenska seksualnost dovodi muskarca do problema. Seksualno uzbudjenje i orgazam kod zena se tesko nadziru - za razliku od muskarca. Muskarci su u svojim istrazivanjima vezani iskljucivo za informacije koje im zene daju dobrovoljno. A posto zenu nikada ne interesuju naucno tacni ishodi i posto ona uvek misli na najblize prednosti, uvek ce reci ono za sta misli da joj u takvom ili drugacijem polozaju odgovara. Zbog toga muskarci vode brojne istrage, npr. o frigidnosti zene, o njenoj sposobnosti uzivanja u polnom aktu, o tome da li dozivljava orgazam koji moze da se uporedi sa orgazmom muskarca... Muskarac je u nedoumici da zena uopste nema seksualni nagon i da je sve samo komedija i u strahu je da je zena zapravo potentnija od njega (a to mu ne kaze zbog saosecanja). Da bi to otkrio, on sprema nova, jos bolja pitanja i testove, ocekujuci da ce zene odgovarati savesno jer se radi o visoj stvari. Kakvo slepo ocekivanje! S druge strane, danas svaka zena u ilustrovanoj reviji moze da se informise kako stoje stvari sa potencijom muskarca. Zna koliko je potentan muskarac u odredjenoj starosti, da li je potentniji pre ili posle podne, pre ili posle jela, da li planinski ili morski vazduh uticu na njegovu potenciju i koliko puta za redom mora da bude sposoban da zadovolji zenu. Posto muskarci ne lazu statistici (pravi muskarac ne laze, laz je za njega priznanje slabosti), zena moze bez razmisljanja da veruje ovim podacima.

Zena zivi na animalnom nivou: voli da jede, voli da pije, voli da spava, a i seks joj se svidja - pod uslovom da zbog toga ne propusti nesto bolje i da nece morati da se napreze. Za razliku od muskarca, ona nikad nece ciniti velike napore da partnera dovede u krevet: ako ga vec ima u krevetu (i ako trenutno nema u planu kozmeticku veleakciju ili gledanje omiljenog TV programa), nikako nije neprijateljski raspolozena prema polnom aktu, pod uslovom da muskarac preuzme aktivnu ulogu. Cak i lepa oznaka "aktivan" za muski i "pasivan" za zenski deo ne moze da sakrije cinjenicu da muskarac u krevetu, kao uostalom i inace u zivotu, mora da sluzi zeni. Iako je za muskarca uzivanje, za zenu polni akt nije nista drugo nego posebna vrsta servisa u kome je bolji muskarac onaj koji zeni nudi veci uzitak.

Muskarac je na seksualnom podrucju jos veca zrtva nacela kapaciteta od one za koju je bio dresiran. Sam odredjuje cenzuru: pet puta za redom - vrlo dobro; tri puta - dobro; jednom - zadovoljava. Seksualni neuspeh za njega je neuspeh u svakom podrucju (iako je npr. briljantan naucnik, on nece biti srecan). Zena to zna i u tome nalazi vise prilika za dobijanje prednosti:

-Moze da se ponasa kao da ne zna da je njen muz slabo potentan i pored toga da hvali njegovu potenciju;

-Muskarcu moze da da do znanja da je njegov seksualni kapacitet veliki nedostatak, tako da moze da bude srecan sto ona i pored toga ostaje kod njega;

-Moze da mu zapreti da ce ga javno razobliciti ako joj ne dozvoli da ga dovoljno zarobi. Posto muskarac vise voli da ga proglase kradljivcem ili ubicom nego impotentnim, on ce se povinovati i uciniti sve sto zena trazi od njega.

Potencija muskarca je, vise nego bilo koja telesna funkcija, zavisna od psihickih faktora i kada pocne da se "kvari", polako ulazi u sve vece teskoce. Prerasta u strah da mu zena vise nije potrebna, jer zbog svoje dresure to poistovecuje sa svojom muskoscu. Ovu besmislicu treba da razjasnimo: muskarac cini sve kako bi ocuvao svoju zavisnost od zene - afrodizijaci su vec postali bestseleri farmaceutske industrije. Muskarci sigurno ne kupuju radi zabave brojne pornografske magazine, vec u ocajnickoj nadi da ce zbog jakih sredstava za nadrazivanje biti uvek spremni i ostati u okviru svog mita muskosti.

Ideal dresera bi bio ako bi naucio zivotinju da dresira samu sebe. Tako nesto do sada nije poznato. Kod muskaraca je ova stvar drugacija: od neke tacke on se dalje dresira sam (jer je inteligentniji od svog zenskog dresera). U mislima uvek ima cilj, nadoknadu i kaznu.

Najlepsu priliku za autodresuru svakako nudi reklamna privreda - tu muskarac ne idealizuje zenu jer bi tako dozivljavao mazohisticke uzitke, vec zbog toga sto ova idealizacija za njega postaje pitanje postojanja. Samo zene koje dovoljno iskoriscavaju muskarce imaju novca da kupuju njegovu proizvodnju i da je konzumiraju. Da bi svoju zenu u svojoj predgradskoj vili obezbedio kupovnom moci ne preostaje mu nista drugo nego da u drugim predgradskim vilama gaji citave legije isto tako kupovanja zeljnih zena koje kupuju njegove proizvode. Pri tome se vrti sve brze u ukletom krugu, sve dok ne posustane a njegovu ulogu ne preuzme neko drugi. Ne moze odustati i pobeci. Instituti za istrazivanje trzista najvise vole da ceprkaju po bezveznim zenskim zeljama i prodaju svoje trofeje za lepe pare industriji potrosne robe. Zure da popune "rupe" na trzistu, kao da one zaista postoje.

Klise o zeni kao zrtvi se toliko snazno usidrio u svesti muskarca, da su cak i pored nedvosmislenog dokaza da su sami iskoriscavani i dalje puni sleposti. Kazu da sa zenom manipulisu pomocu reklame, da njenu naivnost i lakomislenost iskoriscavaju na najbezobrazniji nacin - da bi sto vise prodali. Bolje bi bilo da se ovi muskarci zapitaju ko s kim manipulise: ona cije prikrivene zelje bivaju otkrivene, razmazene i zadovoljene ili onaj koji mora (da bi ocuvao ili pridobio naklonost prvih) ove zelje otkrivati, razmaziti i zadovoljavati? Doslo se do toga da ni jedna zenska zelja ne ostane skrivena i da ne postoji skoro ni jedna koja se ne bi mogla zadovoljiti uz odgovarajuci napor. Dok muskarac, bas zbog zenskih potreba za raskosi, mora stalno traziti nove finansijske izvore i produbljivati svoju izumsku zicu ka sve vecim dostignucima, njegova zena, koju okruzuje sve veci raskos, iz dana u dan postaje sve prostodusnija.

Zena je musterija, a muskarac prodavac. Musteriju ne mozemo pridobiti ako kazemo: "Ovo je dobro, ovo moras kupiti", vec kazemo: "Cudesna si, zasto bi se okruzivala manje vrednim stvarima; zasluzila si raskos, pripada ti!" Muskarac mora zenu da hvali, izmedju ostalog i zbog toga sto je ona kupac njegovih proizvoda. Primecujemo da tu primenjuje istu prevaru kao i zena dok ga dresira, ali, na zalost, tako da se ona okrene protiv njega: ona ga hvali jer radi za nju, a on nju hvali jer trosi njegov novac. Ako muskarac susedovoj zeni uvali novu podnu oblogu, mora biti spreman na to da ce mozda bas taj sused sutra njegovoj zeni da uvali recimo "Super secka" - kako bi inace platio oblogu za pod?

I tako, dok jadni muskarac na poslu vodi pravi rat i trudi se da proda sto je moguce vise npr. krema za suncanje, u kuci mu se gomilaju porculanske macke, svileni jastucici, stakleni stolovi, svecnjaci, stene presvucene tapetima sa cveticima; u ormanu mu stoji dvanaest vrsta razlicitih kristalnih casa, a kad u kupatilu potrazi mesto za svoj aparat za brijanje, sve police nadje oblozene mnostvom krema, pasti, vodica i ostalih "potrepstina" svoje umetnicko-zanatski ofarbane zene.
Back to top Go down
 
Psihologija Musko - Zenskih Odnosa .
View previous topic View next topic Back to top 
Page 1 of 1
 Similar topics
-
» Psihologija mase
» Psihologija supermarketa: Koji su mali trikovi trgovaca?
» Obrnuta psihologija
» Sta je psihologija?
» Psihologija ukusa

Permissions in this forum:You cannot reply to topics in this forum
Otpisani :: Galerija~Umetnost~Nauka :: Psihologija i Misterije-
Jump to: